'Бака је шестомесечну ћерку обрезала иза мојих леђа'

- Аутор, Хозе Карлос Куето
- Функција, ББЦ њуз Мундо, из Колумбије
- Објављено
- Време читања: 7 мин
У потезу који активисти називају прекретницом, Колумбија је прошле недеље постала прва земља у Латинској Америци која је прогласила сакаћење женских гениталија - женско обрезивање - незаконитим.
Иако је закон изгласан једногласно у колумбијском Конгресу, следи дуга битка за искорењивање опасног и често прикривеног поступка.
Ћерка Карле Квиноњез имала је само шест месеци кад ју је бебина бака подвргнула обрезивању.
Квиноњез (није јој право име) каже да кад јој је њена бака вратила бебу, имала је температуру, била је отечена и крварила је.
Непрестано је плакала.
„Суочила сам се са баком, али је она рекла да је то нормално и да не смем никоме да кажем.“
Најближи здравствени центар био је далеко, тако да је мајка од Квињонез, иначе бабица, покушала да олакша бол беби лековитим биљем.
И она се суочила са Квињонезином баком.
Али старија жена је одбијала да је слуша.
„Рекла је да мушкарци исмевају жене које имају клиторис.“
Женско обрезивање у Колумбији
Сакаћење женских гениталија подразумева делимично или потпуно одстрањивање спољних женских гениталија, као и друге повреде на тим органима из немедицинских разлога.
Може да изазове здравствене компликације, међу којима су крварење и инфекције, као и проблеме касније у животу са менструацијом и током порођаја.
Такође може да отежа жени да осети сексуално задовољство.
Светска здравствена организација (СЗО) каже да је у читавом свету више од 230 милиона девојака и жена које живе данас обрезано, превасходно у Африци.

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Квињонез (30) води кампању за искорењивање праксе у Колумбији - где је и даље обављају чланови домородачке заједнице Ембера.
Заједно са колегиницама активисткињама и чланицама колумбијског Конгреса она је одиграла кључну улогу у кампањи која је довела до забране.
Каже да је тек кад је одрасла схватила шта се заправо у тајности дешава.
„Одувек сам се питала зашто изгледа као да више девојчица умире непосредно по рођењу од дечака.“
„Сећам се младе рођаке чијем је рођењу присуствовала моја мајка. Била је рођена здрава, али је умрла три дана касније.
„Кад сам питала мајку за то, она ми је рекла да је беба умрла од 'џаи', наследне болести.“
Квињонез сада верује да су девојчице које су наводно умрле од „џаи“ заправо умрле од компликација у вези са женским обрезивањем.
Перспектива педијатра

Аутор фотографије, Courtesy of Diana Ramos / Photo by David Jiménez
Између 2020. и јуна 2026. године, у Колумбији је забележено 240 случајева сакаћења женских гениталија.
У огромној већини случајева, девојчице су биле млађе од шест година.
Педијатарка Дајана Рамос Москера каже како верује да је ово само „врх леденог бега“.
Радећи у Универзитетској болници Сан Хорге у Переири, граду на колумбијском северозападу где се узгаја кафа, она каже да је видела знакове ожиљака, спаљивања и сакаћења док је прегледала девојчице које су долазиле са другим здравственим проблемима.
Присећа се једне девојчице која је стигла са зашивеним вагиналним отвором, што значи да вероватно не би могла да има менструацију или сексуални однос кад одрасте.
„Морала су да је подвргну реконструктивном хируршком захвату“, каже докторка Рамос.
Сакаћење сматра обликом сексуалног и родно заснованог насиља са доживотним последицама, али каже да оно мора да се решава кроз образовање а не пуким кажњавањем.
„Неки чланови ових заједница искрено верују да не раде ништа лоше“, каже она.
'Култура не убија'

Аутор фотографије, José Carlos Cueto / BBC Mundo
Са око 300.000 чланова, Велика нација Ембера једна је од највећих домородачких заједница Колумбије, са популацијама која такође живе и у Еквадору и Панами.
Једна теорија о томе зашто чланови заједнице практикују генитално сакаћење, кад оно ретко може да се види другде у Латинској Америци, јесте да је пракса стигла са поробљеним народом из афричких земаља.
То би могло да објасни њену распрострањеност у Рисаралди, Чоку и Вале дел Кауки, суседним областима који су дом великих афро-колумбијских популација или се граниче са њима.
Друга теорија је да је рођење интерсексуалног детета пре више стотина година изазвало страх заједнице од клиториса и да су многе старије жене веровале да ће он израсти у пенис ако се не одсече.
Погледајте видео о женском обрезивању
Неки верују да обичај потиче из патријархалног уверења да је жена с органом повезаним са сексуалним задовољством склонија да буде промискуитетна.
Које год било његово порекло, Хулиана Домико, правна заступница и главна домородачка одборница у Националној конфедерацији народа Велике нације Ембера у Колумбији, одбија идеју да је пракса културолошка.
„Наша култура су наше ношње, наши занати, наши плесови и наш језик, а не пракса која убија. Култура не убија.“
Она каже да нови закон стиже после много година активизма у оквиру заједнице:
„Надамо се да ће закон прерасти у јавну политику, са довољно ресурса да се коначно примењује.“
Претње и непријатељство

Квињонез је једна од оних који се залажу за промене, али каже да је добијала претње због тога, нарочито од мушкараца.
Иако традиционално мушкарци не би требало да знају за ритуал, разговори о укидању праксе често се одвијају само међу мушким вођама зато што многе жене из заједнице Ембера говоре домородачким језиком - такође званим Ембера - и нису нужно научиле шпански.
То такође може да онемогући женама приступ лекарској помоћи за њихове бебе, што је проблем за који Квињонез каже да се само погоршава кад се суоче са понекад неинформисаним и осуђујућим медицинским особљем.
Кад је одвела ћерку у болницу са температуром коју је изазвала инфекција уринарног тракта, каже да ју је сестра прекорила „зато што је дивљакуша“ и рекла јој да је добила оно што је заслужила.
„Чак су ми запретили да ће ми одузети дете и ставити га под старатељство социјалне службе.“
„Од тада, радије не водим ћерку у болницу. Лечим је лековитим травама и лековима. Никад је не испуштам из вида.“
'Разговор не може да се избегне'

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Квињонез каже да је у току промена у заједници Ембера - жене сада разговарају међу собом да ли треба обрезивати ћерке.
Била је дирнута кад се једна бака присетила како је организовала обрезивање њених унука.
„Рекла је да никад није деловала из злобе и да је само желела да спречи мушкарце да критикују њене унуке.“
Разговори о различитим начинима живота умеју да буду болни, каже она.
„Жене које су одрасле без клиториса не могу да замисле другачије тело.“
Такође ће бити тешко говорити са њеном ћерком о томе, једног дана у будућности, „али је то разговор који се не може избећи“, каже она.
„Сви ми заслужујемо да разумемо властита тела и да разговарамо о њима без срамоте.“
Илустрације: Данијел Арс, из Тима за визуелно новинарство ББЦ Мунда
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























