'Атенборо се никада неће пензионисати': ББЦ продуцент Мајк Гантон о легендарном природњаку

Чак и када бисмо се трудили, вероватно не бисмо успели да нађемо љубитеља природе на кугли земаљској чију кућу, макар једном, није испунио глас легендарног природњака са телевизије.

Било да је окружен горилама или да храни егзотичне птице, лик Дејвида Атенбороа урезан је у сећање многих, али је мало оних који се могу похвалити вишедеценијском сарадњом са популарним британским водитељем и писцем.

Један од њих је Мајк Гантон, креативни директор Природњачке јединице ББЦ студија и извршни продуцент великог броја документарних емисија у којима је наратор чувени природњак.

„Веома је тешко пренети занимљиве приче о проблемима у свету природе, али ако је Дејвид ту, он вас држи за руку, води и даје прилику да их испричате", говори телевизијски продуцент и доктор биолошких наука, за ББЦ на српском.

Мајкл де Ла Рош Гантон, како му гласи право име, дошао је на ББЦ 1983, да би четири године касније започео сарадњу са Атенбороом, пошто се прикључио Природњачкој јединици.

Скоро четири деценије радили су заједно на више пројеката који су стигли до стотина милиона гледалаца, попут документарних филмова Планета Земља 2 (Planet Earth 2), Династије (Dyinasties), Живот (Life), Африка (Africa) и Зелена планета (Green Planet).

Поводом 100. рођендана Дејвида Атенбороа, његов колега и пријатељ говорио је за ББЦ на српском, између осталог, о вишедеценијском пријатељству и раду са великаном документарног филма, саветима које му је природњак давао и омиљеним епизодама њихове сарадње.

„Заиста сам желео да радим са њим и ухватио сам тај, сурферским жаргоном речено, срећан талас.“

'Велика иронија'

Љубав према природи Мајку Гантону усађена је одмалена, првенствено у породици, а онда и у школи, на часовима биологије.

Међутим, део заслуга приписује Дејвиду Атенбороу.

„Гледање његових емисија на телевизији терало вас је да помислите: 'Боже, ово је невероватно!'“, каже Гантон коме се у том периоду јавила жеља да „буде документариста“.

Хероја из детињства упознаће у другој половини 1980-их, када је „добио прилику“ да ради са њим на серији Животна искушења (The Trials of Life).

То је требало да буде последња Атенбороова документарна серија.

„Велика иронија.

„Био сам у двадесетим када сам почео да радим са њим, а он је рекао да ће се пензионисати пошто је сними", присећа се Гантон.

Сада је, каже, он у годинама за пензију, док Атенборо још снима.

И зато ће, додаје, „морати да настави, јер не може да се пензионише пре“ старијег колеге.

„А Атенборо се никада неће пензионисати", каже Гантон са осмехом.

'Уживање у дружењу са екипом'

Током деценија сарадње су у више наврата радили заједно на терену - од савана у Зимбабвеу, преко ледених предела Финске и зелених река Хрватске, до џунгли у Костарики.

После напорног и целодневног снимања, када се камере одложе, у сумрак је наступало „омиљено време“ и сабирање утисака око логорске ватре.

Тада искусни Атенборо ступа на сцену са догодовштинама са снимања из нешто даље прошлости.

„Било је то огромно задовољство - опуштање после интензивног дана и смејање, смејање, смејање“, присећа се Гантон.

Легендарни природњак је имао „фантастичан тајминг за хумор“, а и „одличан је приповедач анегдота“, додаје Атенбороов пријатељ.

„И мислим да су та дружења била један од разлога који га је одржавао.

„Уживао је са екипом филма“.

Гантон је много научио радећи са Атенбороом, али посебно памти критику око употребе речи „невероватно" и „фасцинантно".

Пошто је написао краћи текст у којем је употребио термин „невероватно“, добио је савет „злата вредан“.

„Гледај, ако је нешто невероватно, не морам да нагласим да јесте, а ако није - невероватно или фасцинантно, то што људима кажем да јесте, неће га учинити таквим.

„Зато немојте користити те речи", препричава Гантон Атенборово излагање.

Тако су ове две речи отишле у историју, док Гантон користан савет старијег колеге наставља да преноси на сараднике.

У корак са временом на 'најнеобичнији начин'

Дејвид Атенборо је доживео различите технолошке револуције на телевизији снимајући и у црно-белом формату и у боји и високој резолуцији.

Упркос бројним променама, увек је желео да напредујем и био је „веома заинтересован за технички део у процесу добијања садржаја“, каже Гантон.

„Он иде у корак са временом на најнеобичнији начин.

„Подједнако је заинтересован за савремене токове данас, као што је био и када сам га упознао пре скоро 40 година“, додаје креативни директор ББЦ студија.

Ипак, „иронија је у томе што се све надовезује на фундаментално непроменљив формат“ који је Атенборо давно етаблирао водећи емисију „Живот на земљи“ (Life on Earth).

Серија од 13 епизода из 1979. била је револуционарна у погледу техничке сложености и размера продукције, а погледало ју је, процењује се, више од пола милијарде људи широм света.

Атенборов сусрет са планинским горилама у Руанди представља један од најупечатљивијих тренутака забележених камером и емитованих на телевизији.

„'Живот на земљи' је ефикасан шаблон за све што смо направили од тада и све што заправо радимо је да преправљамо тај бриљантан и невероватно успешан формат са сер Дејвидом као водичем.

„Зато и даље траје, годинама касније", оцењује Гантон.

Још један од рецепта дуготрајности аутора и тих документарних серија јесте „начин на који се публика повезује са Атенбороом“.

Гантон је то увидео радећи са њим на серији „Зелена планета“ (Green planet) из 2022. године.

„Тешко је убедити публику да дође и проведе пет сати гледајући програм о биљкама, али са сер Дејвидом као приповедачем - сви се одушеве“, указује телевизијски продуцент.

Погледајте: Дејвид Атенборо и гориле - револуција документарног филма

Витез, еколог, аутор

Кум природњачке телевизије рођен је пре једног века - 8. маја 1926. у Ајлворту, насељу на западној периферији Лондона.

Као дете је био страствени колекционар бројних ствари из природе, попут фосила и живих примерака, па је једном продао саламандере зоолошком одељењу Универзитета у Лестеру, где је његов отац Фредерик био декан.

Кључни тренутак који ће одредити даљи ток његове каријере догодио се 1936. на предавању Сиве Сове, односно Арчибалда Билејнија, белца који се издавао за канадског Индијанца.

Његова еколошка порука оставила је јак утисак на младог Атенбороа, који ће касније дипломирати на Универзитету Кембриџ, а онда 1952. почети да ради на ББЦ-ју.

У наредним деценијама, све до 2026. снимиће на десетине документарних емисија о природи, животињама и биљкама.

Због доприноса телевизији, краљица Елизабета Друга, прогласила га је за витеза 1985.

По Атенбороу је названо више од 20 животињских врста - од инсеката до сисара - па чак и један диносаурус - Attenborosaurus conybeari (морско створење).

Омиљене и будуће сарадње

Поред „Зелене планете“, међу омиљене пројекте на којима је радио са Атенбороом, Гантон убраја „Планету Земљу 2“, наставак серијала који му је променио живот, и „Династије“ (Dynasties) о пет фамилија различитих врста животиња.

„За 'Династије' ми је рекао да мисли да сам луд.

„Али је додао: 'Измислили сте нову врсту поџанра природне историје и веома сам задовољан'“, осмехујући се препричава Гантон.

Ипак, омиљена колаборација са легендарним природњаком је она прва - „Животна искушења" (Trials of Life) снимана у другој половини 1980-их.

„То је била моја прва прилика, а Дејвид је био на врхунцу.

„Био је невероватан, све би урадио, као супермен, невероватно искуство за мене“, каже Гантон.

Снимајући „Зелену планету“ двојица природњака посетили су и Балкан, конкретно - Хрватску.

Додао је да „није сигуран" хоће ли са Атенбороом поново залазити у ове крајеве, можда чак и у Србију.

„Ми истражујемо свет трагајући за причама, док неке од најузбудљивијих долазе из нашег дворишта, а ту убрајам и вас.

„Дакле - да, ако можемо, бићемо тамо“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk