'Ако ми још будете тапшали, поделићу Нобелову награду за мир са Трампом': Суткиња за ратне злочине

Наванетем „Нави“ Пилај добитница је овогодишње Нобелове награде за мир за напоре у промоцији мира и међународног права.

Норвешки Нобелов комитет образложио је да је награђена за изузетан допринос борби за владавину права и давање наде жртвама ратних злочина и геноцида.

Правница (85) из Јужноафричке Републике (ЈАР) обављала је функцију Високе комесарке Уједињених нација за људска права од 2008. до 2014. године.

Јужноафриканка индијско-тамилског порекла, прва је жена судија Високог суда Јужнафричке Републике која није белкиња.

Била је председница Међународног кривичног трибунала за злочине у Руанди између касних 1990-их и раних 2000-их.

Предводила је Истражну комисију УН која је утврдила да је Израел починио геноцид у Појасу Газе током двогодишњег рата са палестинском екстремистичком организацијом Хамас.

Велики део Појаса Газе је сравњен са земљом, а погинуло је више од 74.000 људи, према подацима Министарства здравља којим управља Хамас, а чије податке преузимају и УН.

Израелско Министарство спољних послова осудило је одлуку Норвешког Нобеловог комитета, називајући је „гротескном и легитимизацијом антисемитизма".

Ово је била 126. година доделе престижне награде.

Номиновано је 287 кандидата, међу којима 208 појединаца и 79 организација.

Прошлогодишња добитница, лидерка венецуеланске опозиције Марија Корина Мачадо, предала је у јануару Нобелову награду америчком председнику Доналду Трампу.

'Она је инспирација за све који се боре за мирнији свет'

Нави Пилај је „значајно проширила обим и утицај међународног права“, рекао је Јерген Ватне Фриднес, председник Норвешког Нобеловог комитета који додељује ову награду.

Похвалио је њену дугу каријеру и храброст и подсетио да је почела као адвокаткиња у ЈАР-у, суочавајуц́и се са великом дискриминацијом.

Пилај има „чврст морални компас“, рекао је Фриднес.

Позвала је државе и лидере на одговорност и донела наду жртвама, нагласио је.

„Овогодишна добитница је била кључна у осигуравању да се процесуирају ратни злочини, злочини против човечности и геноцид“, рекао је Фриднес.

Њена посвец́еност правди и људском достојанству је извор наде и инспирације свима који желе да створе мирнији свет, поручио је председник Норвешког Нобеловог комитета у Ослу.

На крају говора се нашалио јер није успео да је контактира да би јој саопштио вест.

„Моја порука њој је: 'Ако видите да вас зову са неког норвешког броја, јавите се, волео бих да поразговарамо'“, насмејао је Фриднес.

Шале Наве Пилај о Трампу, Комитет не саопштава да ли је и он био номинован

По сазнању да је освојила Нобелову награду за мир, Нави Пилај се нашалила да не верује да је вест истинита.

Дочекана је овацијама у суду у Нирнбергу.

Аплауз је дуго трајао, а Пилај се поново нашалила:

„Ако ми будете још аплаудирали, можда ц́у поделити награду са Трампом.“

Снимак погледајте ОВДЕ.

Упитан да ли је Трамп био један од кандидата за награду, Јерген Ватне Фриднес, председник Норвешког Нобеловог комитета, није за ББЦ хтео да одговори.

Комитет „никада не коментарише“ ко је номинован, додао је.

После потписивања мировног споразума за Појас Газе прошле године, Трамп је инсистирао да би он требало да добије Нобелову награду за мир.

„Зауставио сам седам ратова", поновио је више пута, па и за говорницом Генералне скупштине Уједињених нација.

Многи су му оспорили ову тврдњу, а ББЦ тим за утврђивање чињеница је објавио и текст да ли је Трамп заиста зауставио све те ратове.

Последњег дана фебруара 2026. године, по Трамповом наређењу Америка је заједно са Израелом покренула ваздушне нападе на Иран.

Рат се проширио и на друге делове Блиског истока, посебно у Персијском заливу, и до данас сукоби нису завршени.

Упркос споразуму о примирју Израела и Хамаса, уз посредовање Трампа, потписаним октобра 2025. ратна дејства и даље повремено трају, а људи гину.

Избор Пилај 'легитимише мржњу према Израелу': Тел Авив

Додела Нобелове награде за мир Нави Пилај је „гротескни пример легитимације мржње и предрасуда према Израелу“, саопштило је Министарство спољних послова те земље на мрежи Иксу.

„Њена улога у неумољивој, политички мотивисаној демонизацији Израела говори много“, додали су.

Пилај је предводила Истражну комисију УН о окупираној палестинској територији, тело за утврђивање чињеница без законског овлашц́ења, које је закључило да је Израел починио геноцид у Појасу Газе.

Израел је бурно реаговао на извештај, одбацујуц́и његове налазе и оптужујуц́и три члана комисије да су „продужена рука Хамаса“.

Упитан о истрази комисије УН, која је утврдила да је Израел починио геноцидна дела у Гази, председник Норвешког Нобеловог комитета рекао је за ББЦ да јој је награда додељена „за целокупни рад“.

Јужноафричка Република била је прва земља која је Међународном суду правде поднела тужбу против Израела за геноцид.

Израел је одбацио све оптужбе - и ЈАР-а и Комисије УН.

Ко је добитница Нобелове награде за мир?

Нави Пилај је прва жена која је покренула адвокатску праксу у јужноафричкој провинцији Натал још 1967. године.

Ц́ерка возача аутобуса из сиромашног индијског дела Дурбана у ЈАР-у, Пилај је као одрасла започела борбу за заштиту људских права током ере апартхејда.

Била је прва жена која није белкиња именована за суткињу Високог суда у ЈАР и заступала је многе оптужене противнике апартхејда.

Генерална скупштина УН-а ју је 1995. изабрала за суткињу Међународног кривичног трибунала за Руанду.

Служила је у трибуналу осам година, а четири као председница суда.

Донедавно је председавала је Независном међународном истражном комисијом УН о окупираној палестинској територији и тренутно је суткиња Међународног суда правде у случају у којем је Мјанмар оптужен за геноцид.

Пет нобеловаца из ЈАР-а

Нави Пилеј је постала пета јужноафричка добитница Нобелове награде за мир.

Међу лауреатима је бивши председник Нелсон Мандела, који је постао први демократски изабрани лидер ЈАР-а 1994, пошто је провео 27 година у затвору због борбе против апартхејда.

Манделин претходник Ф. В. Де Клерк такође је добио Награду за мир за своје напоре у преговорима о окончању апартхејда, ослобађању политичких затвореника, међу којима и Манделе, и у надгледању транзиције ка демократији.

Њих двојица су поделили награду 1993. године.

Међу осталим добитницима из ЈАР-а је и покојни надбискуп Дезмонд Туту, који је награђен 1984. године за улогу у кампањи против апартхејда и промоцији људских права.

Први добитник Награде за мир у земљи био је Алберт Лутули, један од раних лидера антиапартхејдског Афричког националног конгреса.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk