Кључ за губитак тежине? Уживајте у храни.

Ако би требало да изаберете између укусне чоколадне плочице или нискокалоричне, природно заслађене алтернативе, за шта бисте се одлучили?

Вец́ина нас можда рационално зна да би требало да изаберемо ово друго, али укусну посластицу је невероватно тешко избец́и.

Зато је онима који покушавају да смршају тешко да се придржавају дијете.

Склони смо да жудимо за енергетски густим, слатким посластицама, делом зато што су наши преци некада зависили од њих.

Још је већи изазов свеприсутност висококалоричних, ултра-прерађених намирница које, када их једемо, могу повец́ати осец́ај кривице због наших прехрамбених навика.

„Ултра-прерађени производи су, у суштини, као да сте на хеви метал концерту.

„Направљени су да надјачају све остало.

„Људима је заиста тешко да се укључе у суптилну класичну музику воц́а или поврц́а“, каже Ешли Гирхард, професорка психологије на Универзитету у Мичигену.

Како бисмо одржали здравију тежину, не би требало да водимо рачуна само о оном што једемо, вец́ и да променимо начин размишљања о храни, указују бројна новија истраживања.

У ствари, постоје здравствене користи од прон

Наћи задовољство у јелу носи здравствене корист, јер очекивања која имамо од избора хране утиче на степен глади.

Незадовољавајуц́и 'здрави' млечни шејкови

У сада вец́ добро познатом експерименту објављеном пре 15 година, група научника је утврдила да оно што верујемо да једемо може утицати на то како наше тело реагује.

Закључци тима који је предводила Алија Крам, психолошкиња са Универзитета Станфорд у Америци, показали су да се, ако су учесници веровали да пију декадентни висококалорични милкшејк, хормонски одговор њиховог тела разликовао у зависности од тога шта су веровали да једу, а не колико су калорија заправо унели.

Учесницима је дат исти милкшејк, али им је или речено да је здрав и да има само 140 калорија или да је „размазујуц́и“ од 620 калорија.

У ствари, имао је само 380 калорија.

Када су учесници веровали да пију „укусан“ шејк, доживели су знатно вец́и пад хормона глади грелина који стимулише апетит и расте када смо гладни, а пада када смо сити.

Али када им је речено да пију здрав шејк, пад грелина је био мањи.

Уследио је закључак да су њихово размишљање и очекивања у вези са храном променили начин на који им је тело реаговало.

„Веровање да једете довољно чини да ваше тело реагује као да је имало доста хране“, каже Крам.

Ово уверење је важно када је у питању одржавање здраве тежине, јер грелин утиче на наш метаболизам.

Ако се не осец́амо сити и наш метаболизам се успорава, нец́емо сагоревати толико енергије.

Начин размишљања о уздржаности стога може бити контрапродуктиван за одржавање здраве тежине.

„Ако покушавате да смршате и смањите унос шец́ера, масти и калорија, али сте у стању размишљања о уздржаности, то ц́е вас спречити да изгубите толико килограма“, каже Крам.

Слични резултати се јављају и када је у питању наша генетска предиспозиција за осец́ај ситости.

Појединци којима је речено да имају гене који их лакше чине ситијима производили су више хормона ГЛП-1 који регулише телесну тежину, чак и ако нису имали те гене.

Зашто је обележавање важно

Означавање такође прави разлику.

У другој студији, од учесника је затражено да поједу протеинску плочицу означену као „укусна“ или „здрава“, али су обе имале исти нутритивни садржај.

Од трец́е група учесника је тражено само да оцене изглед плочице.

Пошто су појели „здраву плочицу“, учесници су пријавили да се осец́ају мање задовољно и више гладно, и да су конзумирали више хране, чак и у поређењу са онима који нису јели плочицу.

Овај резултат показује да ознаке о здравственој исхрани могу смањити очекивање задовољства, што значи да би нас храна означена као здрава могла оставити мање задовољним.

Утврђено је да означавање здраве хране ради наглашавања укуса и уживања, а не здравља или исхране, такође повец́ава вероватноц́у да људи уживају у тој храни.

Слично томе, утврђено је да су појединци који се осец́ају кривим због једења нечег укусног попут чоколадне торте, мање успешни у губитку тежине.

Узевши све у обзир, ово истраживање нуди важна сазнања за оне који желе да смршају.

Ускрац́ивање посластица не значи аутоматски да ц́ете уносити мање калорија у целини, пише Дејвид Робсон детаљно истраживао у књизи „The Expectation Effect" (Ефекат очекивања).

У ствари, уздржаност би могла довести до преједања касније.

Поверење у сопствено тело и избегавање описа хране који указују на ускрац́еност, као што су „лаган“, „низак“ или „смањен“, би требало да нам буде у центру пажње, каже Крам.

„Осец́ај да не добијате довољно заправо би могао да неутралише ефекат дијете“, каже она.

Погледајте видео о исхрани без меса

Гирхарт се слаже и каже да би нам користило да храну сматрамо уживањем, уместо да мислимо искључиво на хранљиве материје и калорије.

„Ограничавање може постати обавеза“, каже она.

Уместо тога, требало би да се опрделимо на непрерађену храну, протеине и пуно воц́а и поврц́а, каже Герхарт.

„Људско тело је дизајнирано да се храни тиме и да је сматра задовољавајуц́им и привлачним.“

Смањење ултра-прерађене хране такође помаже, јер она не пружа хранљиве материје које су нам потребне и може да утиче да желимо још.

„Менталитет попустљивости“ - потрудити се да тело добија тачно оно што му је потребно, уместо да се мисли само на ограничења, може да помогне, каже Крам.

„Верујте себи и вашем телу да сте гладни правих ствари у право време“, саветује она.

Повремено једење посластице и уживање у њој, уз уравнотежену исхрану, може да одигра важну улогу у одржавању здраве тежине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk