Како би могла да живи култура у Србији после промене власти

Аутор фотографије, FONET
- Аутор, Кристина Кљајић
- Функција, ББЦ Неwс на српском
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Две Србије које живе паралелне животе - рам је за слику која је до пред крај октобра описивала како изгледа подељено друштво.
Два филмска фестивала у истом граду - Нишу, паралелни програми који се позивају на наслеђе позоришног фестивала Битефа, бојкотовање књижевних фестивала, спорови око тога ко одлучује о новцу за пројекте, вербални сукоби глумаца - била су само нека од обележја културе у Србији.
А онда је на парламентарним изборима 25. октобра победила Студентска листа, Српска напредна странке је после 14 година изгубила власт и отворило се питање шта би политичке промене могле да донесу установама културе, уметницима и публици.
„Нестабилно финансирање, политички утицај на избор управа, недовољна подршка младим ауторима и ограничена понуда ван великих градова су неки од проблема са којима се култура у Србији бори“, каже глумица Мирјана Карановић за ББЦ на српском.
Удео издвајања за културу у републичком буџету у 2026. години био је нешто изнад 0,6 одсто - односно 16.68 милијарди динара.
Студентска листа у предизборном плану предвиђа издвајање најмање један одсто републичког буџета за културу.
„Следи нам рестарт, могућност за промену из корена, јер претходни период није био благонаклон према култури.
„Културну сцену треба да чине сви људи, а не само они који су на власти или су јој блиски", тврди Урош Ђурковић, књижевни теоретичар и критичар за ББЦ на српском.
Стабилно финансирање и 'култура за све'
Редовни конкурси, стабилно финансирање програма и вредновање рада према резултатима међу приоритетима су Мирјане Карановић.
„Финансирање културе зависи од привреде и делатности које стварају приходе од којих друштво живи.
„Ипак, одговорнија расподела постојећег новца већ би представљала значајан помак“, каже.
Недостатак подршке посебно погађа млађе ауторе, каже Вида Давидовић, 28-годишња драматуршкиња.
„Зато се бавим науком, између осталог, јер нисам могла да живим од позоришта.
„Имаш утисак да правиш уметност за себе и да то никад неће доћи на светло дана зато што институције не подржавају твој рад“, каже за ББЦ на српском.
Промена подразумева веће учешће струковних удружења у избору конкурсних комисија и додатну подршку установама и независној сцени, каже Јанко Баљак, редитељ и професор Факултета драмских уметности.
Отварање културе према широј публици, уз очување фестивалске традиције и развој библиотечких програма, важно је књижевном теоретичару и критичару Урошу Ђурковићу.
„Свако треба да се осећа у култури добродошло.“
Како је у мањим местима?
За Александру Томић из Врњачке Бање, питање културне политике почиње од могућности да слободно вече проведе на представи или изложби у месту у ком живи.
„Волела бих да имам више избора, да погледам програм и одлучим шта ме занима.
„Када слушаш шта се све организује у Београду и другим великим градовима, имаш осећај да се културни живот догађа негде другде, а ти остајеш са стране“, каже она за ББЦ на српском.
Волела би да културни догађаји буду доступни током целе године.
Већ постојећи фестивали у мањим местима су „добра, али недовљно честа појава“, верује Карановић.
„Зато је важно децентрализовати културу, а то би се могло постићи тако што би већи градови имала обавезу да културне догађаје организује и у осталим местима“, додаје.
Захтеви за смене после избора

Постизборни талас захтева за променама одразио се и на културни сектор.
Прва оставка пала је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а уместо Драгане Милошевић за директора је постављен Жељко Андрић, чији су одлазак са те функције запослени претходно такође тражили.
Ансамбл Драме Народног позоришта у Београду и синдикат СИНГЛУС тражили су смену управе и Управног одбора, наводећи притиске на запослене, партијско запошљавање и урушавање репертоара.
Чланови београдског Атељеа 212 захтевају оставку вршиоца дужности управника Љубише Ристића.
Смене челних људи затражили су и синдикати запослени у Шабачком позоришту и Београдској филхармонији, а оставку је, после захтева више удружења, понудио Мирослав Лекић, председник Управног одбора Филмског центра Србије, институције чији је задатак да развија и унапређује кинематографију.
Почетком новембра отворена су и питања о трошењу новца у београдском Студентском културном центру (СКЦ).
БИРН је објавио да су фирме повезане са финансијском директорком Марицом Живковић тој установи испоставиле рачуне за више од 23 милиона динара током 2024. и првих осам месеци 2025.
Живковић није одговорила на ове оптужбе.
„Претходна власт је постепено јачала политички утицај на установе културе и расподелу буџетског новца.
„Дошло је време одговорности у свим сферама, па се надам и у сфери културе и филма“, каже Баљак.
Да би се то постигло потребни су „редовни конкурси и стабилно финансирање програма установа“, додаје.
Глумци и други уметници били су међу онима који су подржали студентске протесте, а у фебруару 2025. ансамбли више позоришта обуставили су рад, позивајући на одговорност и функционисање институција.
Неки уметници и глумци подржали су Српску напредну странку.
Ипак, многи глумци, редитељи и продуценти који су били против досадашњег режима, претходних година су снимали филмове и серије финансиране државним новцем, односно Телекома Србије, највеће телекомуникационе компаније у Србији.
По сценаријима драматурга Жељка Хубача, трећег на Студентској листи за кандидате за посланике у Скупштини Србије, снимане су популарне серије, попут 'Војна академија', 'Камионџије' и 'Радио Милева', емитоване на Радио-телевизији Србије претходних година.
Поделе су се одразиле и на фестивале.
У Нишу су 2026. одржана два филмска фестивала, један у организацији Града и Нишког културног центра, а други у организацији Удружења филмских глумаца Србије.
Претходило им је неслагање оснивача око организовања традиционалних Филмских сусрета.
У 2026. су без средстава остале неке од значајнијих културних манифестација попут Београдског интернационалног театарског фестивала (Битеф) и Стеријиног позорја.
Битеф је имао проблема и 2025. када због неслагања уметничког директора и одбора фестивала званично није ни одржан.
Манифестација тада названа Не:Битеф организована је у просторијама Факултета драмских уметности (ФДУ)

Аутор фотографије, BBC/JELENA SUBIN
Проблеми нису заобишли на Сајам књига и на Октобарском салону, које су поједини издавачи и уметници бојкотовали због неслагања са организаторима и начина управљања културним манифестацијама.
„Изузетно дуго неговала се идеја да култура нешто декоративно или пригодно, а не место на ком треба да владају обиље и различитост.
„Та различитост често није могла да се види, а није била ни препозната као квалитет", каже Урош Ђурковић.
Организатори овогодишњег сајма тврдили су да одсуство појединих издавачких кућа није угрозило манифестацију.
Шта пише у плану Студенске листе?
План Студентске листе предвиђа издвајање најмање један одсто републичког буџета за културу.
Самостални уметници и стручњаци били би изједначени са запосленима, док би се зараде запослених у установама културе финансирале из редовних буџетских средстава, а не преко пројектних конкурса.
Предлажу и да најмање 30 одсто програма на националним телевизијама чине научно-образовни, културно-уметнички, документарни и дечији садржаји.
Предложили су и ограничавање ријалити програма на телевизијама са националном фреквенцијом на највише 45 минута дневно
Установе културе биле би обавезне да организују бесплатне програме за децу и младе, а мрежа центара проширила би се и на мања места.
Предвиђен је „избор управника путем јавних конкурса, уз смањење политичког утицаја на њихов рад", као и „враћање студентских и омладинских културних центара универзитетима, уз пуну аутономију студената у њиховом управљању" у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
План предвиђа поновно утврђивање статуса културног добра за Генералштаб у главном граду и комплекс Београдског сајма.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk





















