Шта неуспело погубљење жене говори о смртним казнама у Америци

Криста Пајк, затвореница осуђена на смрт у америчкој држави Тенесију, пребачена је у болницу пошто није успело њено погубљење смртоносном инјекцијом.

Један од њених адвоката рекао је за ББЦ да се 50-годишњој Пајк (50) сада „пружају мере за спасавање живота“ у болници након што су јој убризгане две дозе пентобарбитала.

Још се појављују детаљи о томе шта је тачно пошло по злу.

Пајк је осуђена на смрт 1996. године због убиства 19-годишње Колин Слемер.

Њено погубљење било је предмет правне битке у последњем тренутку.

Био је то други неуспешан поступак погубљења у Тенесију ове године.

У мају су званичници одложили погубљење Тонија Карутерса, осуђеног за отмицу и убиство троје људи 1994. године, пошто затворски службеници нису успели да му пронађу вену како би му убризгали инјекцију са смртоносном хемикалијом.

Његово погубљење је одложено на годину дана.

Како се извршавају погубљења?

Од 1976. године, када је Врховни суд Сједињених Америчких Држава (САД) укинуо привремену забрану смртне казне, 1.683 људи је погубљено у целој Америци, према подацима Информативног центра о смртној казни (ДПИЦ).

Жене чине отприлике један одсто - или 18 - тих погубљења.

Према бази података ДПИЦ, 47 људи погубљено 2025. године, што је највец́и годишњи укупан број од 2009. и нагли пораст са 25 колико их је било 2024.

Међутим, јавна подршка смртној казни је на најнижем нивоу у последњих 50 година.

Недавно истраживање Галупа показује да је 52 одсто Американаца 2025. године подржало смртну казну, док је 44 одсто рекло да се противи.

То је највец́и ниво противљења смртној казни који је Галуп забележио од маја 1966. године.

Од 1976. године, америчке државе користе пет главних метода погубљења:

Смртоносна инјекција је убедљиво најчешц́и метод погубљења - чини 89 одсто укупних погубљења од 1976. године.

Према ДПИЦ-у, свака америчка држава која тренутно врши погубљења користи управо инјекције, иако многе дозвољавају и алтернативне методе.

Вешање се није користило ни у једној држави од 1996. године, када је Делавер погубио Билија Бејлија.

Њу Хемпшир је задржао ову методу као резервну опцију у случају да се употреба смртоносне инјекције покаже непрактичном, али је држава укинула смртну казну 2019. године.

Укидање се, међутим, није ретроактивно применило, тако да један затвореник и даље осуђен на смрт, иако Њу Хемпшир није извршио погубљење од 1939. године.

Смртна казна је и даље на снази у 27 америчких држава, као и према савезном закону и војном закону.

Четири државе - Калифорнија, Охајо, Орегон и Пенсилванија - обуставиле су погубљења, а многе друге где је смртна казна легална годинама нису извршиле погубљења.

Само на Флориди је 2025. године извршено 19 погубљења, што је око 40 одсто од укупног броја на националном нивоу.

Погледајте видео: Криста Пајк - жена осуђена на смрт преживела два покушаја погубљења

Шта се користи за смртоносну инјекцију?

Историјски гледано, многе државе су користиле протокол о употреби три врсте лека за смртоносну инјекцију:

Натријум тиопентал се годинама највише користио за смртоносне инјекције.

Али растао је отпор фармацеутских компанија које су се противиле употреби њихових производа за погубљења.

Претсале су да испоручују лекове за ту сврху, а европска ограничења извоза додатно су смањила доступност у Америци.

Многе државе су потом прешле на протокол за употребу пентобарбитала (јак седатива), дајуц́и велику дозу барбитурата затворенику како би се сузбила мождана активност и дисање.

Лек је у то време био лако доступан у САД.

У мањим дозама, користи се као седатив и за контролу напада, а ветеринари су га често користили и за еутаназију животиња.

Упркос несташици, савезна америчка влада га је такође прописала као једини лек за погубљење откако је усвојила протокол са једним леком 2019. године.

Због свега наведеног, многе државе су се за набавку лекова окренуле апотекама које праве прилагођене серије и нису под толико строгим законским надзором као компаније које производе лекове.

Неколико држава је усвојило законе којима се штити идентитет добављача, тако да често није познато одакле се снабдевају.

Упркос томе, у меморандуму Министарства правде САД на 48 страница, објављеним у априлу, описан је као „златни стандард смртоносних инјекција лекова“.

ДПИЦ каже да су све вец́е тешкоц́е у легалном набављању лекова који се користе у погубљењима навеле неке државе да пробају нове лекове и комбинације, што је резултирало продуженим погубљењима у којима су затвореници показивали знаке бола и патње.

Додаје се и да је несташица повец́ала трошкове.

Гувернер Оклахоме је 2014. године обуставио погубљења после неуспешно извршене смртоносне инјекције.

Луизијана није извршила погубљења 15 година јер није успела да набави лекове.

Пауза је окончана 18. марта 2025. године погубљењем Џеси Хофман, употребом азотног гаса.

Шта се променило?

Америчко Министарство правде наложило је у априлу 2026. савезним затворима да прошире распон метода погубљења који би укључио стрељачке водове, гушење гасом и електричну столицу.

Тиме ће смртна казна бити „ојачана одврац́ањем од најварварскијих злочина, обезбеђивањем правде за жртве и пружањем дуго очекиваног завршетка преживелим вољенима“, објавили су из Министарства правде.

Администрација бившег председника САД Џозефа Бајдена увела је забрану на вец́ину погубљења на савезном нивоу.

Пре него што је напустио функцију, Бајден је помиловао 37 од 40 савезних затвореника осуђених на смрт.

Првог дана по повратку у Белу кућу у јануару 2025. године, председник Доналд Трамп, дугогодишњи присталица смртне казне, наложио је Министарству правде да поново тражи погубљења.

Извршење смртне казне електричном столицом некада је била доминантна метода погубљења, али се сада спроводи.

Девет држава је одобрава.

У Јужној Каролини се убиство струјом сматра подразумеваном методом, док је још осам држава задржало као опцију или резервну могућност уз смртоносну инјекцију као подразумевану методу.

Од 1976. године, 163 погубљења су извршена струјом, али само 19 од 2000.

Последње је извршено у Тенесију 2020. године.

Стрељачки водови су некада сматрани реликтима прошлости.

Међутим, Јужна Каролина је 2025. године наставила погубљења стрељањем.

У Ајдаху је у јулу 2026. одлучено да стрељање постане главна метода погубљења због потешкоц́а у набавци смртоносних инјекција.

Алабама је постала прва држава која је извршила погубљење коришц́ењем азотног гаса 2024. године.

Луизијана је следила тај пример у марту 2025. године.

Метод подразумева ускрац́ивање затворенику кисеоника присиљавањем да удише чисти азот.

Присталице га описују као практичну алтернативу смртоносној инјекцији, док други тврде да је углавном неиспитан и да покрец́е озбиљне етичке проблеме.

Шта кажу противници смртне казне?

Они тврде да су тешкоц́е у набавци смртоносних инјекција, заједно са низом проблема у извршењу погубљења, покренуле питања могу ли она да буду хумана.

Често се изражава забринутост јер неки протоколи о употреби смртоносних инјекција могу да изазвати непотребан бол или патњу.

Активисти за заштиту људских права кажу да они крше забрану окрутног и неуобичајеног кажњавања коју прописује Устав САД.

Противници указују и на недостатак транспарентности, јер су идентитети добављача заштиц́ени у неким државама, што отежава испитивање извора и квалитета лекова за погубљење.

Неки критичари указују и да утицај погубљења досеже и ван уског круга - затвореника и породица жртава.

У интервјуу за ББЦ 2014. године, Ален Олт, који је водио затворски систем Џорџије 1990-их, говорио је о трајном психолошком терету погубљења на затворске чуваре и службенике, као и на медицинско особље и сведоке.

„Још имам ноц́не море.

„То је најпредумишљајнији облик убиства који можете замислити и остаје у вашој психи заувек“, рекао је за ББЦ.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk