Слонови користе лековито биље да се лече, открили научници

Афрички слонови користе десетине различитих лековитих биљака да би лечили сами себе и сопствене породице кад су болесни.

Ово је закључак студије која је интервјуисала људе који живе и раде поред слонова у регији планине Елгон у Кенији.

Слонови одавно интригирају научнике изузетним понашањем, а познати су као „слонови који рударе со“, зато што улазе у пећине и гребу стене да би из њих извукли минерале за исхрану.

Ново истраживање указује на то да исти слонови користе неколико различитих врста биља из шума у лековите сврхе.

Једна од водећих истраживача, докторка Елоди Фрејман са Универзитета Браун у САД, рекла је да је студија покренула питање да ли уништење шумског станишта лишава животиње и људе лекова који су им неопходни да би напредовали.

„Ово показује колико су наши лекови испреплетени са нељудским светом“, каже докторка Фрејман за ББЦ.

Лек за бебе слонове

Научници су сарађивали са добротворном установом за конзервацију Фондацијом планине Елгон.

Интервјуисали су мештане, међу њима водиче за дивље животиње.

Они су описивали како су слонови бирали одређене биљке кад су деловали болесно, а мајке су наводно давале материјал из лековитог биља младунчади.

На основу овога, истраживачи су закључили да слонови користе 35 различитих врста биља, а да су 25 од њих познати у локалу по томе да имају лековито дејство.

Њихова сведочанства откривају неке интригантне детаље.

У једном исказу, водич за дивље животиње описао је како је видео слонове да користе биљку познату као ангурвит „као лек који се даје бебама“.

Ангурвит се користи као лек за разне бољке међу којима је и стомакобоља.

Водич, који је описао како ову биљку мајке слонице мешају у устима „тако што уклањају лишће и жваћу га све док не постане житка смеса, заједно са корењем неког другог дрвећа“.

Испричао је и да је видео како слонице мешају материјал из биљака са властитим млеком.

„Они га дају бебама, које га је и саме жваћу и после испљуну.“

Професор Мајкл Хафман, приматолог који живи у Јапану, и тренутно ради на Универзитету у Нагасакију, каже да је ово конкретно сведочанство „изазовно“, али да је потребно још доказа да слонови пружају персонализовано лечење својој младунчади.

Научници су се већ упустили у проналажење тих доказа, дајући локалним стручњацима за дивље животиње камере да снимају понашање којем присуствују.

Они такође анализирају биљке које слонови користе у траже нове лекове које су можда сами слонови открили.

„Локално знање нам је пружило мапу.

„Ми сада желимо да пратимо слонове и истражимо да ли бирају одређене биљке у одређеним здравственим контекстима, да ли те биљке поседују релевантну биолошку активност“, рекао је доктор Фабијен Шулц са Института за тропску медицину Бернхард Нохт из Хамбурга за ББЦ.

Погледајте видео: Шимпанзе користе лековито биље за 'прву помоц́'

Фабрике природне медицине

Многе друге животиње се лече биљем и другим природним лековима.

Најранија научна сведочанства о слоновима који се сами лече датирају из раног трећег века.

Римски аутор Клаудије Аелијан у тексту О природи животиња описао је једног слона који је, после рањавања копљима и стрелама, јео цветове и уље са маслиновог дрвета.

Слон се у потпуности опоравио.

Вековима касније, ови научници сада покушавају да открију све што могу од дивљих животиња о својствима биљака у шумским стаништима у којима су се развијале.

„Постоје организми који производе лекове на овој планети који поседују то невероватну способност.

„Фабрике лекова су свуд око нас“, рекла је докторка Фрејман за ББЦ њуз.

Професор Хафман, који није учествовао у овој студији објашњава да постоје слична сазнања и о другим животињама.

„Ми сада знамо да се комарци и дрософиле (муве) сами лече, пчеле се саме лече, као и многе друге врсте уз еволутивну лествицу, све до човеколиких мајмуна Африке и Азије.

„После сваке нове проучене врсте, стекли смо боље разумевање наше прошлости са лековитим биљем“, додаје.

За докторку Фрејман, налази такође садрже лекцију за будућност.

„Силни лекови које купујемо у апотеци су потекли из једињења са дрвећа, из алги, из гљивица, са коралних гребена.

„То је добитак за нас - треба да заштитимо ове шуме и задржимо те природне апотеке око нас, довољно дуго да откријемо нове природне производе који могу да нас спасу у будућности.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk