Шта раде контролори на дан избора

Дочекују вас на бирачком месту и проверавају вам личне податке, а потом бележе да сте гласали.

На њих ретко обраћате пажњу, осим ако неког лично не познајете, јер желите што пре да гласате и одете, али они морају да испрате све и имају врло важну улогу.

Док се ваш изборни дан завршава пошто убаците листић у кутију, њихов и даље траје, све док се не упише и последњи глас.

Пролазе обуке, надгледају ток гласања и главни задатак им је да спрече потенцијалне злоупотребе на бирачком месту: од дуплих бирачких спискова до покушаја да се гласа више пута.

Колоквијално их зову контролори или „чувари кутија", а заправо су чланови бирачког одбора одређене политичке опције, али не морају нужно да су у њој.

Драган Ђорђевић из Београда је два пута био у улози контролора.

„Имаш прилике да спречиш потенцијалне заврзламе, а посебно је важно да си око бирачког списка, који је епицентар свега.

„Ако уочиш да нешто не ваља, можеш да одбијеш да потпишеш записник, чиме спречаваш да прође неправилност и зато је важно да контролор буде обучен и да уме да препозна да ли долази до неке преваре или не", каже он за ББЦ на српском.

Тврдње о неправилностима на изборима нису новина у Србији и датирају још од увођења вишестраначја.

Али су оптужбе о инцидентима на бирачким местима, „куповини гласова", „организованог довођење бирача" све гласније, а изборни дани све више подсећају на бојна поља.

Зато је посао контролора све захтевнији.

„Сваки избори су прича за себе, а начини манипулације се из године у годину усавршавају.

„У мањим местима су махинације све присутније и зато је важна обука, да бисте знали како да се супроставите, знате која су вам права, шта можете, а шта не, у супротном 'поједу' вас", преноси Ђорђевић искуства са терена.

У улози контролора први пут је био 2022. испред зелено-леве коалиције Морамо која је тада дебитовала на изборима и ушла у опозиционе клупе.

Годину дана касније у истој улози био је испред листе Србија против насиља - Мирослав Мики Алексић - Мариника Тепић, коалиције опозиционих странака које су себе називале проевропским.

Погледајте како су изгледали локални избори крајем марта 2026. очима ББЦ репортера

Ко може да буде контролор?

Контролор може да буде сваки пунолетни становник Србије са сталним пребивалиштем.

Он је на дан избора члан бирачког одбора на општини на којој живе према адреси из личне карте и прати ток гласања од отварања изборног места до предаје листића главном изборном органу.

Те одборе формира Републичка изборна комисија за свако бирачко место.

Имају стални и проширени састав.

Председник, два члана и њихови заменици чине стални састав, имају га све парламентарне странке, а именују се на предлог посланичких група у Народној скупштини, сразмерно броју народних посланика.

Политичке опције које први пут улазе у изборну утакмицу имају проширени састав у којем су члан и његов заменик.

Али да би био контролор, односно члан бирачког одбора и пратио пут гласачког листића од кутије до бројања пролази практичну обуку која има три фазе:

Стефан Ђурић из Ниша је 2024. прошао обуку за координатора контролора.

У тој улози је и ове изборне године.

Морао је да ишчита приручник РИК-а, изборни закон, а потом је са тимом обучавао будуће контролоре.

Указује им на обавезе, правила, али и потенцијалне нерегуларности: од такозваног бугарског воза, паралелних бирачких спискова до увоза гласача.

„Свака власт смисли нешто ново како би довела до нове махинације", каже он за ББЦ на српском.

„Тог дана не можете баш сваком да верујете, нама се десило да су нам на обуци били људи из других странака, али само да би испратили како ми то радимо", додаје.

'Желео сам да одбраним глас'

Радни дан контролора почиње око шест ујутру и траје све док се се гласови, по затварању бирачких места, не преброје.

По доласку на изборно место, дужни су да припреме бирачке спискове, кутије и утврде тачан број гласачких листића.

Надгледају тајност гласања, обезбеђују правилност, утврђују резултате гласања на бирачком месту, али им је задатак и да спрече могуће злоупотребе, због чега поред колективних овлашћења сносе и одговорност.

„Најбољи алат против свих махинација вам је знање, јер смо приметили да сви они који галаме, бучни су, покушавају да вас превера, заправо зазиру када виде да сте упознати са процедуром.

„Зазиру јер знају да можете да запишете неправилност, пријавите, одбијете да потпишете записник", наводи Ђорђевић.

На претходним парламентарним изборима у Србији било је више од 8.200 бирачких места, што значи да је потребно више од 16 хиљада људи како би једна изборна листа „покрила" сва бирачка места и свуда имала чланове, објаснила је раније Вукосава Црњански из Црте за Машину.

Дарио Пурић из Новог Сада је два пута био у улози контролора - на тим парламентарним испред листе Заједно за будућност и развој - Коалиција за мир и толеранцију, листе националне мањине.

Желео је, каже, „да одбрани глас", јер је схватио да није довољно да само искористи бирачко право.

Обуке које организују изборне комисије и политичке опције прошао је два пута, што свима препоручује.

„Све је логично, јасно, али може да се деси да на терену не можете у тренутку да се сетите свега, те мислим да има смисла да се обуке прођу више пута.

„Добро је подсетити се шта су вам тог дана дужности, обавезе и права", каже он за ББЦ на српском.

Погледајте шта је функционерска кампања

Спреј за гласање пред Уставним судом

Један од задатака контролора јесте и проверавање идентификације бирача, проналажење гласача у бирачком списку и руковање специјалним спрејом за обележавање кажипрста бирачима као знак да су већ гласали, што је прописано Законом о избору народних посланика.

Први пут је уведено за парламентарне изборе у децембру 2000. године, али је код неких тада изазивао сумњу и подозрење, због чега је покренута иницијатива за оцењивање уставности ове одредбе Закона.

Прскање десног кажипрста на изборима не повређује достојанство и право на приватни живот, оценио је тада Уставни суд, писао је дневни лист Политика 2008.

Деценијама касније неки гласачи и даље сумњају, што је био случај и 2022. године.

Поједини бирачи нису дозволили да им спрејем напрскају прст уз образложење да „не знају која хемија улази у састав спреја", док су неки говорили „да им од спреја бриди прст", писао је лист Данас.

Са гласачким листићем првог бирача, у кутију се убацује и контролни листић.

„На обуци увек напомињу да је бирачки списак најважнији, због чега онај ко је задужен за њега треба да буде сконцентрисан и да помно прати", указује Пурић.

Када сат откуца 20 часова, креће бројање.

„Ту је концентрација најважнија, уз то да нема оловки око присутних како се не би дописивало или листић поништавао.

„Моје искуство је показало да људи то углавном и поштују", додаје.

Како изгледа бројање?

Пракса му показује да је најбоље да један од пристуних чланова подигне листић, покаже га свима како би се утврдило да је све регуларно и онда се разврставају по изборним листама.

„Практиковали смо да се контролори замене, односно да листиће броји контролор ко није члан бирачког одбора те политичке опције.

„Када се све поброји, запише, установи да се бројеви поклопе, попуњава се контролни листић и потом се материјал предаје изборној комисији, али је важно да контролор испрати председника одбора", преноси искуства.

Бројање уме и да потраје, услед замора, па се креће из почетка.

„То је дан за 'тежак рад' и заиста је напорно, после тога сте исцрпљени, али мислим да је важно да се људи укључе.

„Не мора свако да буде на листи и посланик, али је и ово начин да се укључе у изборни процес", каже.

За разлику од претходних изборних циклуса, када је странкама било тешко да дођу до оних који су спремних да учествују у бирачким одборима, сада је другачије, људи су мотивисанији, закључује Дарио Пурић.

Погледајте шта раде контролори на изборима и зашто су важни

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk