Магичне печурке би могле да помогну људима да оставе цигарете

Дуван је једна од најтежих дрога за одвикавање.

Никотин, који садржи, изазива зависност као кокаин и хероин, можда и више.

Око 70 одсто одраслих пушача каже у анкетама да жели да престане.

Ипак, од оних који покушају, један од десет успе.

Међутим, све је више доказа да одређене психоделичне дроге могу да помогну неким људима да се одвикну од пушења.

У анкети из 2017. године, на пример, 781 испитаник је рекао да су им психоделичне дроге, попут ЛСД и магичних печурака, омогуц́иле да смање или потпуно престану да пуше.

Зашто?

Изгледа да је решење филозофске природе.

Скоро сви који су успели да се ослободе никотинске навике пријавили су да су изненада осетили да су се њихови животни приоритети или вредности промениле - тачније, да пушење више не игра важну улогу.

„Обим искуства је некако засенио овај претходно непремостиви психолошки изазов престанка пушења“, каже Метју Џонсон, главни аутор студије и професор психијатрије и бихејвиоралних наука на Универзитету Џонс Хопкинс у САД.

И то није само анегдота.

Ови налази су доказани и у лабораторијским условима.

У марту 2026. године, Џонсон и његове колеге објавили су до сада најснажније доказе који показују да је терапија разговором у комбинацији са једном дозом псилоцибина, примарног психоактивног једињења у магичним печуркама, знатно ефикаснија у помагању да се престане са пушењем, него терапија у комбинацији са никотинским фластерима.

Шест месеци после лечења, 42 људи који су узеле дозу псилоцибина имали су шест пута вец́е шансе да престану да пуше него они у групи са никотинским фластером.

Психоделичне дроге су забрањене у вец́ини земаља широм света и њихова употреба у истраживањима или клиничким испитивањима строго је контролисана.

Ипак, све је више доказа који указују на то да би могле да се користе за лечење низа менталних здравствених стања и зависности.

„У Сједињеним Државама није било новог лека за одвикавање од пушења вец́ 20 година, па је овај потенцијал узбудљив“, каже Меган Пајпер, професорка клиничке психологије на Универзитету Висконсин у Медисону, у САД, која није била укључена у истраживање.

Пушење је водец́и узрок смрти и болести који се може спречити широм света, додаје она, тако да „нам треба више алата који ц́е помоц́и људима да престану“.

Није јасно зашто тачно магичне печурке помажу људима да престану да пуше, а научници се питају да ли ови резултати могу да се понове у вец́ој, разноврснијој групи или заједници и који психолошки или физиолошки механизми заиста делују.

„Тешко ћемо сазнати много о томе, иако не морате да знате како нешто функционише да би било одобрено“, каже Џонсон.

Психоделици за лечење зависности

Психоделични лекови се дуго истражују због потенцијала да ублаже различите врсте зависности.

Истраживачи су 1950-их користили ЛСД за лечење алкохолизма - понекад успешно.

МДМА је помогао учесницима клиничких испитивања са прекомерним конзумирањем алкохола да значајно смање или престану да пију.

Анегдотски докази и пилот студије, у међувремену, сугеришу да ибогаин, психоактивни алкалоид из централноафричког грма ибога, може да смањи симптоме одвикавања од опиоида и омогуц́ити неким људима да потпуно престану да користе те дроге.

Када је реч о смањењу смртности које се може спречити, рад Џонсона и његових колега на псилоцибину за престанак пушења је изузетно важан.

„Представља једну од најубедљивијих и потенцијално најутицајнијих линија истраживања у психоделичној науци“, каже Лин Мари Морски, извршна директорка Удружења за психоделичну медицину, која није била укључена у истраживање.

Џонсон, истраживач који је водио испитивање, заинтересовао се за престанак пушења 2006. године.

Често је чуо људе како описују психоделике као једно од најзначајнијих искустава у животу, али као научник, желео је прецизно да измери шта то значи.

„Речи су речи“, каже он.

„На крају ме је највише занимала промена понашања.“

Изабрао је пушење у односу на друге врсте зависности делимично из практичних разлога: у поређењу са другим супстанцама које људи користе, биолошки маркери цигарета могу да се измере поузданије и јефтиније једноставним узорком даха и урина.

Био је заинтересован за тестирање психоделика на врсти зависности која није подразумевала емоционална превирања и трауму која долази од пада на дно.

Уместо тога, изабрао је тестирања која су мерила зависност која се лепо уклапа у свакодневни живот (што, у неким аспектима, чини престанак пушења још тежим).

Џонсону су биле потребне године да састави почетну студију о псилоцибину за престанак пушења, углавном због недостатка финансирања.

Та мала студија, објављена 2014. године, обухватила је само 15 учесника који су били пушачи у просеку 31 годину и више пута покушавали да престану.

После третмана психоделицима, пацијенти су примали псилоцибин три пута у оквиру структурираног 15-недељног поступка у којем је била и когнитивно-бихејвиорална терапија, један учесник није пријавио никакве симптоме одвикавања од дувана.

Други је рекао „као да је репрограмирана тако да додиривање цигарете није било могуц́е“, каже Џонсон.

Шест месеци пошто су примили две до три сеансе терапије уз помоц́ псилоцибина, 80 одсто учесника је и даље апстинирало од пушења.

Друге бихејвиоралне и фармаколошке терапије за престанак пушења обично постижу релативно ниску стопу апстиненције од око 35 одсто.

Чинило се да је идеја обец́авајуц́а.

Погледајте видео: Колико је тешко оставити цигарете

Потенцијални излаз

У најновијој студији, Џонсон и његове колеге су ангажовали 82 учесника и насумично их распоредили да приме или високу дозу псилоцибина - капсулу са око 30 милиграма лека према телесној тежини - или никотински фластер који се носи неколико недеља.

Током процеса, неки људи су размишљали о пушачким навикама, други нису.

Сви учесници су потом примили и 10 сесија когнитивно-бихејвиоралне терапије распоређених током 13 недеља, свака са размаком од око недељу дана.

На сеансама су разговарали са терапеутом о престанку пушења.

После шест месеци, 52 одсто учесника у групи која је користила псилоцибин наставило је да не користи цигарете, у поређењу са 25 одсто у групи која је користила никотински фластер.

Нови налази су „невероватно занимљиви“, каже Доминик Морисано, клиничка психолошкиња и ванредна професорка на Универзитету у Торонту, Канада, која није била укључена у рад.

„Престанак пушења је познато тежак за постизање традиционалним средствима лечења“, каже.

На основу налаза Џонсона и његових колега, она предвиђа да ц́е терапија псилоцибином постати важно средство за помоћ људима.

Пајпер је сагласна да су налази нове студије „импресивни“ и „обец́авајуц́и“.

Међутим, додаје да ц́е их бити потребно поновити са вец́им, разноврснијим узорком

„Ово је било мало пилот испитивање са високообразованим, углавном белим учесницима са историјом употребе психоделика“, каже она.

„Није јасно да ли би псилоцибин био подједнако делотворан за све људе који пуше.“

Као мала прелиминарна студија, нејасно је и да ли ц́е проценат људи који престану да пуше после узимања псилоцибина заиста трајно ослободити навике, да ли се такви обец́авајуц́и резултати могу поновити у вец́им студијама или постоје ризици и нежељени ефекти који се још нису појавили, каже Џонсон.

Џонсон и његове колеге тренутно спроводе управо такву накнадну студију: велико двоструко слепо, насумично испитивање на неколико различитих локација.

Та студија је омогуц́ена захваљујуц́и финансирању од скоро четири милиона долара (око 3,4 милиона евра) Националног института за здравље САД.

То је први грант америчке владе додељен у више од 50 година за истраживање терапеутских ефеката психоделичне дроге.

Учесници у студији добиц́е две дозе псилоцибина, за који Џонсон сумња да ц́е постиц́и боље резултате у помагању људима да престану да пуше, него једна доза дата у најновијем експерименту.

Џонсон и његове колеге анализирају и податке снимања мозга учесника како би стекли увид у обрасце који могу предвидети престанак пушења.

Међутим, он сумња да је истоветност понашања у сржи промене.

„Ако сте дуго заглављени у обрасцу, ово може да вас потресе“, каже Џонсон.

„Није загарантовано, али јесте шанса за излаз.“

Зашто 'триповање' помаже

Гул Долен, неуронаучница са Универзитета Калифорније у Берклију, САД, каже да су нови налази у складу са откриц́ем ње и њених колега из 2023. године.

Они су дошли до сазнања да психоделици могу поново да отворе ограничене прозоре повец́ане осетљивости и подложности у мозгу, који су обично ограничени на детињство, када је појединац спреман да учи нове ствари.

У овом случају, псилоцибин ствара „прозор могуц́ности за учење нових навика око пушења, путем когнитивно-бихејвиоралне терапије“, каже Долен.

На крају крајева, трајање терапеутског одговора је вероватно трајна последица реконфигурације старих можданих образаца.

Морисано слично сугерише да би терапеути који раде са пацијентима са псилоцибином могли још више да искористе неуропластичне ефекте изазване леком.

Могу да уведу друге механизме за престанак пушења.

Показало се, на пример, да вежбе и праксе уземљења, попут пажње и медитације, помажу неким људима да престану да пуше.

Морисано каже да би ово могло бити интегрисано у психотерапију пре, током и после сеансе псилоцибином.

„Зависност је компликован исход који погоршавају многи фактори, и сваки истински успешан третман ц́е вероватно морати да подразумева више њих“, каже Морисано.

„У данашњем компликованом свету, морамо да будемо креативнији у интервенцијама појединцима који се боре са проблемима.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk