Зеленски први пут у Београду: Чему се нада Србија, а чему Украјина

За мање од месец дана, два сусрета председника Србије и Украјине: један у Кијеву, други у Београду.

Владимир Зеленски стигао је у Србију, први пут од почетка руске инвазије 2022. године и откако је 2019. дошао на функцију.

На аеродрому га је, мимо устаљеног протокола, дочекала Дубравка Ђедовић-Хандановић, министарка енергетике, а не председник Александар Вучић, који је потом организовао вечеру у част Зеленског.

Иако кандидаткиња за чланство у Европској унији (ЕУ), Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела санкције Русији због инвазије на Украјину.

Зато је Брисел често критикује и тражи од Београда да се „усклади са спољном политиком ЕУ".

Београд је трпео критике и из Кремља због извоза оружја и муниције које је, како су тврдиле обавештајне службе у Москви, завршило у украјинској војсци.

„Украјина је под руским нападом, и све посете украјинских званичника првенствено су усмерене на обезбеђивање подршке одбрани од Русије", каже стручњак за геополитику Михаило Самус, председник Истраживачке мреже Нова геополитика, за ББЦ на српском.

Председник Србије Александар Вучић био је у јулу на самиту „Југоисточна Европа – Украјина", мада није потписао заједничку декларацију којом се тражи појачавање свих врста притисака на Русију.

Пре тога у Београду је боравио председник украјинског парламента Руслан Стефанчук.

Ова посета и поруке Стефанчука изазвале су оштре реакције Русије, чија амбасада сада није одговорила на питања ББЦ-ја о доласку украјинског председника.

Теме разговора

Долазак Владимира Зеленског у Београд, помињан је више пута до сада.

Потврда да ће се то десити стигла је уочи доласка поподне 7. августа.

Током дана није, међутим, било украјинских застава дуж пута којим би Зеленски требало да прође кроз Београд, што је уобичајена пракса током посета високих државних званичника.

Ни провладини медији нису преносили вести о овој посети, што није случај када други лидери посећују Београд.

Украјинског председника је на аеродрому, уз министарку енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић, дочекала и Гарда Војске Србије, као и црвени тепих.

Тек увече, на Кули Београд засијала је украјинска застава, као и на појединим билбордима у центру града.

Када је председник Русије Владимир Путин посетио Србију, његов долазак био је уз највише почасти, а дочекао га је председник Вучић.

„Ми имамо неколико важних тема. Једна је европски пут Украјине и Србије, а друго питање је наша билатерална и енергетска сарадња", рекао је Вучић новинарима у Београду 6. августа.

Додао је и да је по питању увођења санкција Москви „Србија установила своју политику још пре скоро пет година и да се то неће мењати до даљег".

Поводом посете Београду, Зеленски је написао на Твитеру да је „Украјина спремна да ради конструктивно, на обострану корист, уз међусобно поштовање".

„Разговараћемо о проширењу економских веза између наших земаља, односима са Европском унијом, другим областима које могу користити нашим народима, као и о безбедносним питањима", навео је украјински председник.

Поред састанака две делегације током дана и сусрета званичника лицем у лице, најављено је потписивање Меморандума о разумевању Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије и Државне службе Украјине за безбедност хране и заштиту потрошача о сарадњи у области здравља животиња и безбедности хране.

Сарадња у области одбрамбене индустрије могла би да буде тема разговора Вучића и Зеленског.

„Украјина поседује јединствено искуство, знање и технологије", објашњава Самус.

Уколико је Србија заинтересована за ове ствари, Украјина ће вероватно тражити нешто заузврат, додаје.

„Али Украјина не може да дели такво искуство и технологију са државом која одржава блиске односе са Русијом", говори он.

Украјина је последњих месеци потписала више такозваних дрон споразума drone deals, који према речима украјинских званичника подразумевају извоз украјинских дронова, али и дељење знања и искуства.

Искуство у управљању, али и борби против дронова украјинска војска стекла је у рату са Русијом.

С друге стране, Србија је од почетка руске инвазије, преко трећих држава, извозила муницију у Украјину, али је, према тврдњама државног врха, извоз заустављен 2025. године, без детаља у које тачно земље.

Самус каже да се украјинске снаге тренутно више ослањају на наоружање дугог домета.

„Нисам сигуран да Србија може да производе муницију за њих", каже.

Србија и Украјина истичу да поштују међусобни територијални интегритет пошто Кијев није признао Косово, а Београд руску анексију Крима 2014. и још четири украјинске области окупиране у рату.

Који је значај посете?

Говорећи за ББЦ на српском, Кристофер Хил, доскорашњи амерички амбасадор, рекао је да Србија већ три године помаже Украјини, описујући односе две земље као све боље.

Посета Зеленског Београду веома је „значајна“, сматра.

„Србија одржава блиске односе са низом западних земаља. Чињеница је и да Србија интензивира активности у вези са Украјином одражава управо те све боље односе“, рекао је Хил.

Вук Вуксановић, предавач спољне политике и велике стратегије на Одељењу за ратне студије Кингс колеџа у Лондону, верује да је посета Зеленског пре свега сигнал који председник Србије жели да пошаље Европској унији.

„За Вучића и његову коалицију основни приоритет је да преживе до избора.

„У том смислу желе да осигурају да им Запад не постане непријатељ и да се на овај начин додворе Европљанима представљајући се као пријатељи Украјине", каже Вуксановић.

Не може се очекивати јаснији спољнополитички заокрет Србије, сматра политиколог Александар Ђокић.

Пре овогодишње посете Кијеву, Вучић је у мају 2025. био у Москви на паради поводом Дана победе у Другом светском рату.

„Понекад се више даје Русији, понекад више Европи, али суштинске промене нема", оцењује Ђокић.

Претходни сусрети

Вучић и Зеленски више пута су се сретала на самитима у различитим европским државама.

Председник Србије посетио је Украјину у јуну 2025. године, само месец дана пошто је био на Војној паради у Москви, што је изазвало бројне критике Запада.

Вучић је тада домаћинима понудио помоћ у обнови ратом погођених региона.

Доласком у Одесу Србија није „издала Русију", поручио је.

Годину дана раније, у мају 2024, украјинска прва дама Олена Зеленска посетила је Београд заједно са тадашњим шефом дипломатије Дмитром Кулебом.

Председница Скупштине Ана Брнабић састала се са Зеленским у Кијеву у новембру прошле године, док је 2026. разговарала са председником украјинске скупштине Русланом Стефанчуком.

Од почетка руске инвазије, Зеленски се често састаје са европским лидерима.

Поред ЕУ држава, одржава и контакте са државама које су важиле или су и даље блиске Русији, попут Јерменије, Азербејџана и Словачке.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk