Ко добија, а ко губи изборе средине мандата у Америци

Американци излазе на биралишта 3. новембра како би одлучили како ће се даље одвијати остатак председничког мандата Доналда Трампа.

Широм Сједињених Америчких Држава (САД) одржавају се хиљаде избора, на различитим нивоима власти.

Али главни догађај за гласаче биће избор чланова за Представнички дом и Сенат, два дома Конгреса.

Републиканци, председникова странка, тренутно контролишу оба.

Успех или пропаст последње две године Трампа на власти могли би да зависе од овог исхода.

Конгрес усваја законе за читаву земљу, Представнички дом одлучује о којим законима ће се гласати, док Сенат може да их блокира или одобри, потврди председникова наименовања и, много ређе, поведе било какве истраге о њему.

Свака савезна држава има по два сенатора, који служе шестогодишње мандате, док је мандат представника две године и они заступају мање дистрикте.

Ево нашег визуелног водича где ће се добијати и губити битке за власт: од процената подршке, до кључних трка, главних изборних питања и огромне количине утрошеног новца.

Избори средине мандата стижу у лошем тренутку за Трампа

Један од разлога зашто опозиционе демократе имају шансе да поврате Конгрес је низак проценат подршке председнику, што је добар показатељ како би његова станка могла да прође на изборима.

Други мандат је започео као председник са процентом подршке од нешто више од 50 одсто, према интернет страници која анализира анкете Silver buletin, али је зато брзо пала категорију 40-тих.

Подршка се кретала ту негде око 42 одсто кад је Трамп крајем фебруара 2026. одлучио да покрене ваздушне нападе заједно са Израелом против Ирана, али је пала испод 40 убрзо после тога.

Тренутно је на око 37 одсто.

Пре осам година, Трампов проценат подршке био је значајно виши у овом периоду његовог мандата и износио 43 одсто.

У истом тренутку током његовог мандата, подршка Џозефу Бајдену, његовом претходнику из редова демократа била је 40 одсто.

У оба случаја, председник на власти изгубио је контролу над Представничким домом, али је задржао Сенат.

Али Трампов лош рејтинг могао би да објасни зашто се демократе надају да могу да освоје оба дома Конгреса и зашто су бацили око на државе које су републиканци доследно освајали протеклих година.

Битка за Представнички дом

Актуелна републиканска већина у Представничком дому, доњем дому Конгреса, танка је колико уопште може да буде.

Они имају 218 заступника, што је тачно колико је потребно за контролу, плус један независни посланик који гласа са њима.

Чланови Дома служе двогодишњи мандат тако да се бира свих 435 меса у новембру.

Али већина дистрикта се не сматра тесним зато што партија која их држи има толико стабилну подршку да је само један победник вероватан.

Само 21 дистрикт је „неизвестан“ и може да их освоји било која партија, сугерише Куков политички извештај, који анализира кампање и изборе.

Од тих 21 неизвесних, 15 тренутно држе републиканци, а шест демократе.

Ако демократе узму пет поред 28 класификованих као вероватна за демократе или да им нагињу, освојиће Представнички дом.

Историјски гледано, на изборима средине мандата велики број посланичких места у Дому промени власника, обично из протеста против Беле куће.

Просечан број који изгуби председникова партија је 27, према подацима који сежу уназад све до 1934. године.

На та 23 избора, председникова партија је освојила више посланичких места само на три.

Битка за Сенат

Републиканци имају незнатно јачу контролу над Сенатом.

Они држе 53 од 100 посланичких места, док демократе имају 45, а два независна која гласају са њима.

Чланови Сената служе шестогодишње мандата тако да отприлике трећина иде на изборе сваке две године.

У новембру је доступно тридесет пет места, али анализа Куковог политичког извештаја сугерише да је само седам неизвесно које би могле да освоје обе партије.

Од тих неизвесних, шест тренутно држе републиканци, а једно демократе.

Демократе би морале да освоје четири од тих места, плус четири класификована као вероватна или да им нагињу, да би добили 51 место и преузели контролу над Сенатом.

Али освојити већину није лак задатак за демократе.

Морају да задрже посланичко место у Мичигену, где анкете показују да је трка тешња него што би демократе волеле између Абдула Ел-Саједа, левичарског политичког аутсајдера и његовог републиканског ривала Мајка Роџерса, Трамповог савезника и бившег агента Федералне-обавештајне агенције (ФБИ).

А морали би и да освоје места у државама које је Трамп освојио са двоцифреним резултатом 2024. године, међу којима су Аљаска, Ајова и Охајо.

Али анкете показују да имају шансу, чак и у Тексасу, где би бивши учитељ Џејмс Таларико могао да постане први демократа који је освојио место у Сенату у овој савезној држави од 1988. године ако победи Кена Пакстона, актуелног савезног јавног тужиоца и блиског Трамповог савезника.

Која су кључна питања за гласаче?

Трамп је обећао да ће „окончати инфлацију и учинити Америку поново „приуштивом" у предизборној кампањи 2024. године, али се криза трошкова живота показала кључним питањем за гласаче.

Председник је поносно саопштио да је бензин „сада испод 2,30 долара по галону у већини савезних држава“, у његовом обраћању о Стању нације 24. фебруара.

Али рат са Ираном отпочео је четири дана касније, прекинувши снабдевање енергетиком са Блиског истока и изазвавши скок цене бензина на четири долара у САД.

Рат је постајао све непопуларнији док су последице почеле да се осећају широм света и на крају удариле америчке потрошаче по џепу.

Једна анкета спроведена у августу показала је да 63 одсто испитаника не одобрава Трампово руковање овом ситуацијом.

Друга питања за које гласачи кажу да су им важна обухватају здравство и имиграцију.

Трамп је недавно прогласио политику према имиграцији великим успехом, позивајући се на значајно ниже цифре прелазака границе него последњих година.

Многи демократски кандидати се усредсређују на високе трошкове здравственог осигурања у Америци и утицај који су Трампови закони имали на приступ здравственом систему.

Може ли Трамп да се одупре политичкој гравитацији?

Већина знакова указује на успешне изборе средине мандата за демократе, али не би било први пут да су Трамп и његова странка на крају имали боље резултате него у анкетама ако освоје више посланичких места него што је очекивано.

Једна од малобројних ствари која им иду на руку је њихова огромна финансијска предност.

Крајем августа, Републикански национални комитет и његове сродне групе имали су више од 600 милиона долара готовине на располагању, док су демократе имале само нешто мање од 400 милиона.

Уз све то, републиканци су имали и више од 400 милиона у рукама Трампове МАГА Инц групе, главне подружнице за сакупљање и трошење средстава политичког покрета „Учинимо Америку поново великом“.

Републиканци користе ту финансијску предност за оглашавање.

Политички огласи у вредности већој од милијарду долара емитовани су америчким гласачима у септембру, према истраживању фирме АдИмпакт.

Републиканци су потрошили 200 милиона више од демократа и надмашили их у трошењу у скоро свим сенатским тркама означеним као неизвесним.

Трамп ће се надати да ће овај касни удар порукама успети да убеди републиканце да изађу и гласају у новембру, појачавши излазност и ограничивши штету начињену њему и његовој странци.

Какав год био резултат, пажња ће се брзо преусмерити на следеће председничке изборе 2028. године.

Трампова непопуларност доминирала је изборима за средину мандата, али будући да му је уставом онемогућено да се кандидује трећи пут, пажња ће се преусмерити на оно за шта се залажу демократе, а не само на оно против чега се изјашњавају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk