Вучић о понуди српске компаније да купи руски удео у НИС-у: 'Ко је тај? Не може'
Аутор фотографије, REUTERS/Marko Đurica
Недавно основана српска компанија понудила је две милијарде евра руским компанијама Гаспромњефт и Гаспром за њихов заједнички удео од 56,1 одсто у НИС, који управља једином рафинеријом нафте у Србији, рекао је њен власник Ранко Мимовић.
Руски власници Нафтне индустрије Србије су „у начелу прихватили понуду“, цитира га агенција Ројтерс.
Понуда компаније KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, основане прошлог лета, изазов је за мађарски МОЛ, који покушава да купи већински удео у НИС-у.
Мимовићева компанија понудила је милијарду евра више од МОЛ-а за већински руски пакет акција, јер је председник Србије Александар Вучић 26. јануара рекао да је мађарска нафтна фирма спремна да плати милијарду евра за већински удео у НИС-у.
Фирма KFT Senator Treasury G.T.7 DOO а основана је у марту 2023. са оснивачким капиталом од 207 милијарди динара, али је престала да постоји у августу 2025, када од ње настају KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO и KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan DOO , према подацима Агенције за привредне регистре.
Укупан оснивачки капитал две нове компаније једнак је оснивачком капиталу фирме основане 2023.
KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO према АПР-у има активан статус, иако се наводи да је у блокади због дуга од 9.508 динара.
НИС је под америчким санкцијама од октобра прошле године, а судбина компаније, артерије целокупне српске привреде, требало би да буде позната у наредних 20-ак дана.
Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАЦ) увела је санкције НИС-у као део ширих мера усмерених на руски енергетски сектор због рата у Украјини.
Вашингтон је тражио да акције НИС-а које поседују Гаспромњефт и Гаспром, његови руски већински власници, буду продате, односно да их поседује неки други ентитет који није повезан са Русијом.
„Гаспромњефт активно припрема продају удела акција у НИС-у мађарској компанији МОЛ.
„Неопходне корпоративне и регулаторне процедуре су у току. Компанија не води никакве друге преговоре по овом питању“, пише у саопштењу Гаспромњефта прослеђеног имејлом.
Гаспром и НИС нису одмах одговорили на питања Ројтерса послата имејлом.
Компанија Сенатор саопштила је да је 30. октобра покренула поступак пред ОФАЦ-ом како би обезбедила дозволу за куповину већинског удела у НИС-у, и да је 4. новембра обавестила Гаспромњефт о својим плановима.
На сајту ОФАЦ-а пише да је захтев „у току разматрања управе“.
Гаспром има удео од 11,3 одсто у НИС-у, док Гаспромњефт поседује 44,9 одсто.
Држава Србија има 29,9 одсто, док остатак поседују мали акционари и запослени.
МОЛ је 19. јануара потписао споразум о куповини заједничког удела Гаспромњефта и Гаспрома у НИС-у.
ОФАЦ је руским компанијама дао рок до 22. маја да заврше продају, а српски званичници су раније рекли да покушавају да повећају удео Србије у власничкој структури за додатних пет одсто.
'Пре бих се убио, него да опљачкам Србију': Вучић
Аутор фотографије, Fonet
Мимовић је рекао и да је 21. априла обавестио кабинет председника Србије о својим плановима.
Вучићев кабинет није одговорио на упит Ројтерса за коментар.
Међутим, Вучић у изјави новинарима 7. маја није ни потврдио ни демантовао да је добио Мимовићеву понуду.
„То је таква игра која код нас неће проћи. То што сте ви насели на њу, па помислили да иза тога стоји неко из власти, то говори о вама јер се свако креће у границама сопствене покварености.
„Пре бих се убио него што бих то дозволио, јер би за мене, да тако опљачкам ову земљу, био довољан разлог да више не живим.
„Чуј, нашао неко две милијарде, па још српска фирма... Је л' сте озбиљни? Никад се у животу тиме није бавио, па ће сад он то да да купи... .
„Пита се ваљда и Србија, ево, не можеш да купиш, не да Србија", одговорио је Вучић на новинарско питање о Мимовићевој понуди.
Од увођења америчких санкција НИС-у и преговора о продаји руског удела у компанији, Вучић је неколико пута говорио да је Србија желела да откупи руске акције, на основу права прече куповине, али да Руси на то нису пристали.
Говорио је такође и да Србија никада неће национализовати туђу имовину, у овом случају руску.
Српски званичници кажу да су преговори Србије и мађарског МОЛ-а у току.
Министарка енергетике и рударства Србије Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да очекује да преговори Србије и МОЛ-а буду завршени до 16. маја, оцењујући да разговори „иду доста добро".
„Очекујемо да се тада (16. маја) створе услови да се одређене информације поделе са Америком која уговор треба да одобри", додала је министарка.
Вучић је 7. маја рекао да ће „у наредним данима бити донета коначна одлука".
„Некима се учинило да могу да нас уцењују и да можемо да прихватамо решења која су за Србију неприхватљива.
„Ја се надам компромису, ако га буде - буде", рекао је Вучић.
Каже да има „четири или пет тачака спорења", али да верује да су сви спремни на компромис.
Погледајте видео: МОЛ на прагу да преузме већински удео у НИС-у
Ко је Ранко Мимовић?
Мимовић је рођен 1960. године и руководио је неколицином компанија у каријери, уз много контроверзи око њиховог пословања.
Повезан је са најмање девет компанија регистрованих у Србији, од којих осам више не послује, док је једној од преосталих привремено одузет порески идентификациони број (ПИБ), а другој блокиран рачун, пише Форбс Србија.
Био је директор словеначке фирме United Alpe-Adria Limited која се бавила саветовањем у области менаџмента, али се на том месту задржао од августа 2007. до маја 2008, подаци су регистра компанија Велике Британије.
Био је и директор компаније ЦПЛ из Љубљане, која се бавила изградњом путева, а 2014. је осуђен на две године затвора и новчану казну од 100.000 евра због превара почињених док је руководио предузећем.
Иако је приликом доласка на суђење тврдио да је судски процес политички мотивисан, признао је кривицу по две тачке оптужбе.
Најављивао је 2010. да ће преко његове компаније ФИА Инвест из Србије преузети више од 10 одсто власништва у хрватској Подравци, иако су му тада рачуни били у блокади.
Тврдио је да је то учинио куповином малтешке фирме Фима Ами, која је била власница тих деоница, додавши да је инвестирао 60 милиона евра у Подравку.
Хрватско државно тужилаштво за спречавање корупције и организованог криминала (УСКОК) покренуло је истрагу тог посла.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
