Каква је судбина руске суперјахте заробљене у срцу Лондона

Двојицаимућних бизнисмена, са капиталом зарађеним у Русији, нашла су се под британским санкцијама после почетка рата у Украјини.

Обојици су заплењене суперјахте, а једна је више од три године везана за док у Лондону.

Пред британским судовима покушали су да докажу да нису блиски руском председнику Владимиру Путину и да стога не треба да им буде ускраћено право да користе јахте и да школују децу у приватним британским школама.

Међутим, Јевгениј Швиндлер, дугогодишњи пријатељ и пословни партнер Романа Абрамовича, и Сергеј Науменко, изгубили су спор пред Врховим судом Велике Британије.

Врховни суд Велике Британије одлучио је да изабране власти земље најбоље знају како да изврше притисак на Путина и натерају га да повуче војску и врати заузете украјинске територије.

То значи да суперјахта Фи (Пхи), вредна око 44,5 милиона евра, пројектована за пловидбу водама Средоземног мора и Кариба, остаје везана у пристаништу Соутх Доцк у Канари ворфу, пословној четврти Лондона.

Пловило дужине 59 метара више од три године је усидрено у Лондону, где је задржано после првог путовања.

Она је једна од више од десетак руских суперјахти заплењених широм света после почетка инвазије Русије на Украјину фебруара 2022., али многе стварају озбиљне правне и финансијске проблеме владама земаља које су за њих одговорне.

„Заплена суперјахти била је врло видљива мера, нешто што је могло да се стави на насловне стране", каже Том Китинг, директор Центра за студије финансијског криминала и безбедности Краљевског институту уједињених служби.

„Али ова мера није много постигла у погледу рата, а оптеретила је владе проблемима које нису предвиделе".

ББЦ новинари су добили дозволу да посете ову суперјахту непосредно пред одлуку Врховног суда Велике Британије.

„Добро дошли на Фи, овде у срцу Лондона, тамо где не бисмо желели да будемо", каже капетан јахте Гај Бут.

На броду показује луксузне детаље, међу којима је базен са слатком водом који се греје.

„Можемо да га подесимо на било коју дубину до 1,7 метара", каже капетан.

У близини је ложиште на гас и простор за седење који може да се претвори у биоскоп, а власников пентхаус има сопствену терасу.

Од марта 2022. године, суперјахта је 'заробљена' у Лондону на основу законских одредаба које британској влади омогућавају да заплени пловила повезана са Русијом, у циљу вршења притиска на руску елиту, а тиме и на председника Владимира Путина.

Међутим, Сергеј Науменко, власник јахте и послодавац капетана Бута, није пристајао да изгуби брод без борбе.

Овај руски бизнисмен који се бави некретнинама, покренуо је низ правних поступака против британског Министарства саобраћаја у покушају да поврати брод.

Случај је био пред Високим судом и Апелационим судом, а на крају је доспео пред Врховни суд Уједињеног Краљевства.

С обзиром да УК никада није увело финансијске санкције против Науменка и да он нема никакве везе са руским председником Путином, заплена јахте представља кршење његовог законског права да мирно ужива у његовој приватној својини, указивао је његов правни тим током судских спорова.

Међутим, британска влада је успешно заступала став да има право да заплени имовину имућних Руса како би извршила притисак на руску владу.

Јахта Фи није једини овакав случај.

Руске суперјахте које су заплењене широм света стварају владама земаља у којима су задржане много правних проблема као и трошкове одржавања који износе десетине милиона долара.

„Мислим да очигледно ниједна од тих влада није предвидела правне проблеме у вези са њиховим одржавањем", каже Алекс Финли, бивша агенткиња америчке Централне обавештајне службе (ЦИА) која је служила у Европи и писала о руским суперјахтама и санкцијама.

Трошкови одржавања суперјахти су огромни и годишње обично износе најмање 10 одсто вредности пловила.

То значи да ти трошкови на годишњем нивоу могу да износе милионе, а у случају већих јахти и више десетина милиона евра.

„То заиста скупо кошта неке државе", каже Финли.

Будући да против власника јахте Фи нису уведене финансијске санкције, он сноси трошкове њеног одржавања.

Али широм света, многе заплењене јахте су власништво људи против којих су уведене санкције, те према локалним законима они не плаћају одржавање њихових пловила.

У Италији су власти, према наводима, од марта 2022. године потрошиле више од 26 милиона евра на одржавање суперјахте са погоном на једра А, вредне 600 милиона долара, чији је власник под финансијским санкцијама.

У Италији је такође задржано неколико мањих суперјахти.

А Сједињене Америчке Државе (САД) је држање заплењене јахте Амадее, дужине 106 метара, коштало више од 30 милиона долара.

Америчке власти су планирале да продајом ове суперјахте, која је задржана у Сан Дијегу, надокнаде трошкове одржавања и прикупе средства за подршку Украјини у рату са Русијом.

Међутим, продаја је више пута одлагана због правних спорова око тога ко је формални власник пловила.

Погледајте видео: Да ли је Путин власник јахте 'Шехерезада'

Сличне проблеме имају и власти у Украјини.

Од 2022. године безуспешно покушавају да продају суперјахту Роyал Романце, повезану са Русијом, која је у Хрватској.

До сада је само једна суперјахта продата на захтев владе земље у којој је задржана.

Реч је о јахти Алфа Неро, чије је одржавање наводно коштало Антигву и Барбуду 28.000 долара недељно, због чега су власти ове карипске острвске државе одлучиле да је продају.

Купио ју је турски милијардер за 40 милиона долара.

Међутим, и новог власника и владу Антигве и Барбуде је тужила ћерке руског индустријалца против кога су уведене санкције, која тврди да је јахта заправо њено власништво.

Том Китинг сматра да су заплене суперјахти, које су медијски атрактивне, можда скренуле пажњу западних влада од предузимања других мера које би значајније погодиле финансирање и ресурсе руске војске.

„Да ли је било исправно циљати олигархе? Вероватно јесте.

„Да ли је било исправно све свести само на олигархе? Апсолутно не.

„Требало је од првог дана да се усредсредимо на оно што је заиста важно".

Правни проблеми везани за руске суперјахте такође могу да обесхрабрити могуће купце, нарочито у случајевима када нова власничка права можда неће признати непријатељске државе.

„Могуће је да се нека продата јахта појави у другој држави, а да тамошње лучке власти новом власнику кажу: 'Ви нисте њен власник'", каже Бенџамин Молтби, водећи адвокат за питања суперјахти у фирми Кеyстоне Лаw.

„Иза закона стоје политика и политичари, и њихове хировите одлуке", додаје он.

За то време, капетан Бут изражава забринутост да је због држања у пристаништу Соутх Доцк у Лондону у којем услови нису одговарајући, луксузна јахта Фи у лошем стању.

„Најгори могући сценарио био би пожар на броду изазван електричним инсталацијама". каже Бут, додајући да још увек има малих проблема на јахти после њене прве прловидбе.

„Пожар би се веома брзо отео контроли", додаје капетан Бут.

„Алуминијум гори на 3.500 степени Целзијуса.

„Тада би брод потонуо, овде, у Канари ворфу".

На питање о ризицима држања јахте Фи у Канари ворфу, британско Министарство саобраћаја издало је саопштење у којем наводи да „не може да коментарише тврдње капетана Бута због судског поступка који је у току".

Управа за канале и реке која је надлежна за пристаниште је изјавила: „Директор Лучке капетаније и даље тражи појашњење од Министарства саобраћаја у вези са статусом овог пловила.

„Наш приоритет остаје безбедно и сигурно функционисање пристаништа Wест Индиа Доцкс".

Судбина јахте Фи је сада решена пред Врховним судом УК, али решење за многе друге заплењене руске суперјахте, као и ко ће на крају за њих платити, чини се да нису ни на видику.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk